Princ Valijant, višedecenijski strip-roman, slavi 80. rođendan
Brajan M. Kejn
Pre nego što je nastala televizija, kad su filmovi još mahom bili crno-beli, nedeljni stripovi su predstavljali oazu boje u sivom razdoblju svetske krize. Izuzetno popularni stripovi podizali su prodaju novina početkom dvadesetog veka, pa stoga i nije čudno što su njihove tvorce smatrali slavnim ličnostima. Princ Valijant u danima kralja Artura, epski strip Harolda Rudolfa (Hala) Fostera, prvi put je izašao na stranici rezervisanoj za stripove u boji 13. februara 1937. godine. Pre Princa Valijanta, Foster je 1928. godine ustanovio žanr avanturističkog stripa sa odraslim junakom tako što je Tarzana pretočio u crno-beli dnevni strip, za čim je, od 1931. do 1937, usledio nedeljni Tarzan u boji. Suočen sa sve većim finansijskim i kreativnim stegama honorarnog umetnika, Foster je svoj veliki talenat ilustratora upotrebio ne bi li stvorio sopstveni stripski naslov. Izuzetni napori doneli su međunarodnu slavu kako Princu Valijantu, tako i Fosteru. Danas, osamdeset godina kasnije, Val ostaje jedan od nekolicine junaka avanturističkog stripa koji su i dalje u štampi.
Teško je zamisliti koliki je uticaj Fosterov Princ Valijant imao na popularnu kulturu tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka. Tek godinu dana pošto je izašao prvi Princ Valijant, Supermena je čekao debi u Action Comics #1. Mnogi iz prve dve generacije stripskih stvaralaca neizmerno duguju Fosteru. Mladi umetnici su proučavali Fosterovu tehniku, katkad i kopirali table njegovih stripova. Odjeci Fosterovog crteža mogu se naći u počecima Betmena, kao i u stripovima koje je crtao Džek Kirbi, jedan od tvoraca mnogih današnjih filmskih superheroja, među kojima su Kapetan Amerika, Osvetnici, X-meni i Tor. Najvažnije od svega jeste to što Val predstavlja otelovljenje viteškog moralnog kodeksa, čime je postavio norme u ophođenju i pokazao šta znače istina, pravda i junaštvo.
Ključna dela poput Hobita, Mača u kamenu i Hronika Narnije nisu postojala u februaru 1937. U vreme kad je objavljen Heroj s hiljadu lica, pionirsko delo Džozefa Kembela, Princ Valijant je već dvanaest godina bio na svojim junačkim putešestvijima. Međutim, Valove avanture su, za razliku od Kembelovih, podrazumevale snažne, odlučne, junačne žene, što samo svedoči o uticaju Helen, Halove žene, na strip. Za neupućene: Valijant, skromni princ iz Tule, zaljubio se u Aletu, kraljicu Maglenih ostrva, a kasnije se i oženio njome. Zahvaljujući Halu i Helen, Aleta je postala uzor milionima preduzimljivih žena koje su održavale Ameriku tokom Drugog svetskog rata, i to time što je uzvraćala napasnicima svojim britkim umom, šarmom, inteligencijom i, tu i tamo, bodežom privezanim uz butinu. Aleta je prašila svetom mnogo pre nego što su princeza Leja, Katnis Everdin i Diznijeve princeze uopšte nekome pale na pamet.
Iako je smešten u vreme kralja Artura, Fosterov Princ Valijant bio je neobično savremen. Tokom Drugog svetskog rata, Val se borio protiv Huna, pa su nemačke novine zabranile izdavanje stripa. Godine 1943, Val se sprijateljio s dečakom sa obogaljenom nogom koji nije mogao da se „igra vojnika“ s drugim momcima. Ipak, tog dečaka su podsticali da uči zanat kako bi jednog dana postao „majstor za strele kralja Artura“. Priča je objavljena u vreme kad je dečja paraliza harala već godinu dana, šesnaest meseci posle napada na Perl Harbor, i pozivala je sve one koji nisu mogli na front da daju svoj doprinos. Posle rata, kad su se američke trupe vratile kući, Val i Aleta su otplovili u Novi svet i dobili sina, što je najavilo bebi-bum. Potom, pošto se demografska slika Amerike pedesetih izmenila, parovi iz različitih kultura venčavali su se u Princu Valijantu i dobijali decu, baš kao u onoj popularnoj humorističnoj seriji Ja volim Lusi.
Fosterov Princ Valijant nije samo avantura, romansa niti humoristični strip – iako je prošaran svim tim elementima. Princ Valijant je strip-roman o životu, u kojem se ljudi zaljubljuju, vode se ratovi, deca se rađaju i odrastaju, srca ostaju slomljena, prijatelji ginu u borbi, parovi se venčavaju, a i obogaljeni i onesposobljeni likovi, stari i mladi, muški i ženski, nalaze svoje mesto i smisao u vrlom svetu koji je Foster sazdao. Iako će neki reći da je Princ Valijant po današnjim merilima zastareo, možda je njegova besramno sveobuhvatna deviza da „moć pripada ispravnima“ jednostavno bila ispred svog vremena. Nek nam dugo živi Val!
Dr Brajan M. Kejn je autor nagrađene biografije Hal Foster: princ ilustratora i urednik Fantagrafiksovog serijala reprinta Princa Valijanta koji se našao na listi najprodavanijih izdanja Njujork tajmsa.
