Književno veče pod nazivom “Savremena francuska književnost u prevodu” okupila je juče veliki broj posetilaca u Francuskom institutu u Novom Sadu. Gošće su bile prevodilac Melita Logo Milutinović, koja je prevela veliki broj francuskih dela za izdavačku kuću “Čarobna knjiga” i PR menadžerka ove kuće Maja Baračkov.
Prevođenje predstavlja jednu vrstu ponovnog pisanja knjige, rekla je Melita na samom početku književne večeri. Tokom svoje 15 godina duge karijere u prevodilačkom poslu, imala je priliku da se susretne sa različitim stilovima pisanja, da se bori sa njima i prenese ih čitaocima u što verodostojnijem obliku. Svakom prevodicu odgovara neka određena epoha, stil, književnik, ali ono što ne sme da trpi jeste delo, tako da prevod mora da bude na nivou. Ona navodi da mora da se ispoštuje pisac, jezik i da svaki zarez mora da bude na svom mestu da se ne bi poremetio ritam. Melita smatra da osoba mora biti pomalo mazohista da bi se bavila ovim poslom: „Terate sebe do granica „padanja u nesvest“. Mora se ići do detalja, mora se tražiti prava reč. Morate da živite sa tim i onog trenutka kada shvatite da pred vama po ceo dan galopiraju rečenice, kada počnete da pišete na salvetama reči koje možete da upotrebite u prevodu, onda ste postali prevodilac“.
Jedno od najtežih dela koje je imala priliku da prevede jeste „Karantin“, zbog svoje naizgled jednostavnosti. Tokom književne večeri Melita je izabrala da, osim Le Klizeovog „Karantina“, predstavi i dela “Kuga i kolera” Patrika Devila i “Besedu o padu Rima” Žeroma Ferarija. Sve tri, kako kaže, povezuje jedna stvar, a to je potraga za rajem. Ono što ih čini različitim jeste način, odnosno stil, kojim je ta potraga opisana.
Izdavačka kuća “Čarobna knjiga” se trudi da bude drugačija, da ne prevodi senzacionalističke naslove već kvalitetnu literaturu, navela je Maja Baračkov i dodala da najveći problem, kada je u pitanju neko ozbiljno delo, jeste pronaći kvalitetnog prevodioca. Tokom prevođenja jako je važan i odnos između lektora i prevodioca, što je moderator zanimljivo povezao sa odnosom Šerloka Holmsa i Votsona. Taj odnos je veoma bitan kako se ne bi izgubilo ništa esencijalno iz dela i kako bi moglo da predstavlja svoj original.
Melita Logo Milutinović je prevela još mnogo dela, među kojima su i „Dnevnik jednog tela“ Danijela Penaka, „Ništa ne stoji na putu noći“ Delfine de Vigan, „Tragalac za zlatom“ Le Klizea i mnoge druge. Dela koja je predstavila na književnoj večeri biće dostupna i u medijateci Francuskog instituta.
